„СРБИЈА - Национална ревија”, број 86
РЕЧ ПРЕ
Лето је ту, а где смо ми? Епидемиолошке мере су попуштене, али су изјаве све затегнутије. Добро познати информативни рат, тесно повезан са туристичком сезоном, опет се одвија пред нама. Циљ је да нас одбију од неких земаља, а привуку у друге, упркос свему. Зна се које. Као да и без тога хаос није превелики: границе, процедуре, вакцине, тестови, старе вести о новим сојевима вируса. Због свега тога, понајвише из чисто принципијелних разлога, многи су мудро одлучили да и овога лета остану у Србији. Као и обично, новим бројем Националне ревије приносимо пун кофер аргумената томе у прилог.<
САДРЖАЈ
Увођење
Врелина
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
СРПСКО ИСТОРИЈСКО СЛИКАРСТВО
Памћење у сликама
Сусретања
У ТРСТЕНИКУ И ЉУБОСТИЊИ, НА „ЈЕФИМИЈИНИМ ДАНИМА”, ПОЛА ВЕКА ОД ЊИХОВОГ ПОКРЕТАЊА
У златном сјају језика
У знаку двоструког јубилеја, угледна манифестација је и ове године окупила врсне српске књижевнике, музичаре, научнике. Награду „Јефимијин вез” за 2021. добио је Драган Лакићевић за збирку „Жетелица и Шумановић”. У програму „Од рода светла и славна” представиле се познате српске уметнице. Стручњаци разматрали тему „Владарке и племкиње средњовековне Србије”. Представљен годишњак „Љубостињска приношења”, додељен „Љубостињски крин”, осам одабраних песника вазнело дарове Јефимији. Узорни организатори показали да не зависи све на овом свету од новца
Пише: Слађана Ристић
Наслеђе
ПОВОДОМ ЈЕДНЕ ВАЖНЕ ИЗЛОЖБЕ У БЕОГРАДУ
Препознавање српске баштине
„Предели, стари занати и умећа – скривена баштина Србије”. То је наслов интерактивне изложбе одржане недавно у Заводу за проучавање културног развитка, под слоганом „Осети традицију”. Пробали смо укусе са српских планина, видели умећа у изради грначарије и украшавању одеће, слушали приповести о народном животу и детињству у селу. Радовали смо се, не питајући зашто
Пише: Гордана Симеуновић
Ходочашћа
У БЕШЕНОВУ, ПОДНО ФРУШКЕ ГОРЕ, У НОВОМ ЖИВОТУ СТАРОГ МАНАСТИРА
Преметнут из сна у јаву
Слојеви испод овог манастиришта дубоки су као историја. Има ту старосрпског, римског, ранохришћанског... Сматра се да је српску православну светињу овде подигао краљ Драгутин Немањић крајем XIII века. Насртали су многи, а потпуно је разорила војска Независне Државе Хрватске током Другог светског рата. Рушилачки посао докончан је у тобоже савезничком бомбардовању 1944. Обновитељски подвиг предводи игуман Арсеније са својим малим братством и народом Бешеновског Прњавора, по благослову владике сремског и под заштитом једне нарочите свете слике приспеле из далека
Пише: Милош Лазић
Јубилеј
ДРАГИЋ КАРАКЛИЋ, ДИРЕКТОР НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ТАРА”, ПОВОДОМ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЗАШТИТЕ ОВОГ ИЗУЗЕТНОГ ПОДРУЧЈА
Благо и брига
На скоро 25.000 хектара ове горске красавице сабрало се много ретких и задивљујућих природних одлика. Сада је то и туристичко одредиште, са незаборавним видиковцима, планинарским и бициклистичким стазама, адреналинским спортовима... Популарност ове ћириличне планине повећава и притиске, као и ризике кварења, од којих се мора паметно одбранити
Даљине
НА ТАЈЛАНДУ, НА ЈЕДНОМ САСВИМ ДРУКЧИЈЕМ ПУТОВАЊУ
Као на филму
„Шта ћете тамо? Тамо једу бубе. Пацови су оволики. Змајеви шетају парковима. А комарци су убице! И чувајте се превараната. Вребају иза сваког ћошка!” Већ љута на себе што прелазим пола планете да би ме оџепарили чим изађем из авиона, а потом ме докусурио тиграсти комарац, први пут сам отишла на Тајланд 2018. године. После неколико дана смешне бојажљивости, ослободила сам се свих предрасуда које су ми натоварили познаници и интернет. Није било тешко заљубити се у место у коме је стално лето и које носи надимак „Земља насмејаних људи”
Пише: Драгана Барјактаревић
У спомен
ДИВНА ВЕКОВИЋ (1886–1945), ВАЖНО ИМЕ СРПСКЕ НАУКЕ И КУЛТУРЕ, УБИЈЕНА МАЉЕМ У ЗИДАНОМ МОСТУ
Наши неодужени дугови
Она, из васојевићког села Лужац, студије медицине завршила је на Сорбони 1909. и била прва жена лекар у Црној Гори. Као добровољац била је уз Српску војску током Великог рата и пробоја Солунског фронта. Добила највиша српска и француска одликовања. У Београду докторирала књижевност. Прва превела „Горски вијенац” на француски. Објавила важне радове из филологије, лингвистике, етнографије... Без суђења и образложења, у ноћи 17/18. мај 1945, комунисти су је убили на бестијалан начин
Пише: Милица Краљ
Стари мајстори
РАИЧКОВИЋ (1928–2007) И ЊЕГОВ ЛИРСКИ КОСМОС НАЧИЊЕН ОД ЗРНА ПЕСКА
Високи Стеван
И ко је само чуо наслове његових раних књига, морао га је замислити као истанчаног лиричара: „Песма тишине”, „Балада о предвечерју”, „Касно лето”, „Камена успаванка”... Сврстао се међу највеће, по најстрожим изборима. Као велики лиричар постао је најбољи урбани песник, градску прозаичност претварао у лирску позорницу. Остао је упамћен као господствен и озбиљан, искрен и осетљив, а опет посве необичан човек. Уредан, писмен, одмерен, постао је мера у српској високој поезији и култури
Пише: Драган Лакићевић
Светови
НЕОБИЧНА ИЗЛОЖБА У РУМСКОМ ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ
Антиутопија са Гомолаве
Млади уметник Филип Ткалац из Хртковаца суочио нас је са најдраматичнијим питањима епохе у којој живимо. Да ли идеологија трансхуманизма, са њеним екстремним инжењерингом, води у високотехнолошки рај или у провалију апокалипсе? Да ли је почетак или крај? Уметник не намеће одговоре, али нас тера да их сами тражимо. Боље је бити борбени песимиста, каже, него нереални оптимиста. Предочавање у ком правцу би свет могао да крене је наша обавеза
Пирше: Миле Вајагић
Арена
ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ, ЈЕДНА ОД ЗВЕЗДА СРПСКОГ ТЕКВОНДОА
Неупоредиви осећај који даје борба
Неке особине се добију рођењем, неке се стичу каљењем кроз рад и такмичење. У теквондоу ме је задржала та чар улажења у борбу, то преплитање треме и жеље за победом. Доцније откриваш колики значај имају тактика, стрпљење, тимски рад, паметно вођење борбе. Не, не смета ми што јавност много очекује од оних који су је навикли на победе, чак напротив. Ова чудна година биће препуна и бурна: Европско првенство, Олимпијада, Светско. Снажно се спремамо за све што нас чека
Пише: Дејан Булајић
Примери
ВЛАДИМИР КЛАСАН, ШАХИСТА У ЦАРСТВУ ТИШИНЕ
Да понекад будем првак света
Проблеми са слухом утврђени су тек у његовој петој години. То ће му затворити неке путеве и отворити онај најважнији, његов. Рано је морао научити да се носи са тежином и суровостима живота, и да се бори. Тако је из родне Инђије стигао до обједињења три највеће шампионске титуле: европске, светске и олимпијске. Његове формуле су једноставне, а до таквих треба дорасти. И треба умети да их чујеш. Томе би нас можда могли научити баш они којима је природа ускратила тај дар
Пише: Алекса Комет
Одредишта
ЛЕТО У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ 2021.
Нови разлози за старо место
Висока здравствена сигурност гостију основ је за велика очекивања у овој туристичкој сезони, упркос и даље сложеним околностима. Нови хотели, нови садржаји и инфраструктурна унапређења су додатни важни аргументи. Уколико епидемиолошке мере допусте, биће одржано и више препознатљивих манифестација: Карневал, Интернационални фестивал позоришта, „Лав фест”, Фестивал филмског сценарија, Етно фестивал...
Здравље
ЛЕТО У „МЕРКУРУ”, ПОСЛЕ ЕПИДЕМИЈСКИХ ИСКУШЕЊА
За потпуни опоравак
Уморни смо од свега и забринути за здравље можда више но икад. И на путовања гледамо са друкчијег становишта. Потребна су нам истинска решења, једноставна и благотворна, а не пуки слогани и маркетиншко подврискивање. „Меркур”, спој најбољих бањских традиција и најмодерније медицине, име је за управо такво решење
Знање
БЕОГРАДСКИ ДАНИ ИНЖЕЊЕРА, ЧЕТРНАЕСТИ ПУТ
Идеје и стручност
Мноштво предавања и радионица омогућавају студентима техничко-технолошких и природно-математичких наука да на прави начин покажу своје пројекте. А само такмичење, у категоријама тимског дизајна и студија случаја, донело је низ веома креативних решења, заснованих на знању и вештини
Семе
ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ НОВОСАДСКОГ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО
Старање о правим вредностима
Као установа од националног значаја, Институт наставља да подржава друштвено одговорно пословање и свеколико унапређење пољопривреде у Србији. Помогао је пољопривредницима у поплављеном Дољевцу и народу Баније погођене земљотресом. Помогао је најугроженијим пољопривредницима у Јужнобачком округу. Поново је подржао заједницу „Земља живих” при манастиру Ковиљ. Наставља да подржава врхунски спорт, попут шампионског одбојкашког тима „Војводина НС семе”, јер зна каква је улога спорта у формирању младих и њиховом узрастању у здраве чланове друштва
